Юрай Трановскый

Юрай Трановскый, (лат.) Georgius Tranoscius, званый славянскым Лутером,[1]27. марец 1592, Чешин, Австрийска империя — † 29. май 1637, Липтовскый Микулаш, Мадярске кральовство — евангелицкый фарарь и набоженскый писатель.

Юрай Трановскый
Georgius Tranoscius (лат.)
Tranoscius.JPG
Славянскый Лутер
Чинность евангелицкый фарарь и набоженскый писатель
Уроджѣня марца 27, 1592(1592-03-27)
Мѣсто роджѣня Чешин,
Австрийска империя
Упокоеня мая 29, 1637 (45 р.)
Мѣсто смерти Липтовскый Микулаш, Мадярске кральовство
Юрай Трановскый на Викискладѣ

ЖивотРедагувати

Родина Юрая Трановского походила з Трановиць (около 4 км од Чешина, днесь Чешска република), де его прадѣдо Адам быв старостом. Аж его отець, Валентин, переселив ся до Чешина, де быв ремеселником.

Юрай Трановскый учив ся в Чешинѣ, пак в в долнолужицком Губинѣ, поморском Колобжегу, наконець а универзитѣ во Виттембергу (1607–1611). Аугсбургскый евангелицкый священик в Празѣ, пак в Голешовѣ, наконец од року 1615 — фарарь во Валашском Меджирѣчу на Моравѣ. В року 1625 мусѣв лишити фару через преслѣдованя его вѣры и одышов на фару до Бѣлска в Шлезии, де го покликав мадярскый велможа Ян Суньог. в року 1627 через далшы преслѣдованя одышов на позваня грофа Гашпара Иллешгази до Словакии.[2] Ту быв капланом на замку Орава, наконець ороку 1631 до смерти священиком в Липтовском Микулашу.

ТворбаРедагувати

 
Екслибрис Трановского зоз его миниатурным портретом

Писав по чешскы и словацкы переважно духовны пѣснѣ, котры складовав сам або товмачив з нѣмецкого и польского. Его найвекшым дѣлом стала ся Cithara sanctorum, котра, доповньована далшыма словацкыма писателями, доднесь зоставать найвеце любеным спѣвником словацкых лутеранох.[3][4]

По чешскыРедагувати

  • Konffessí Augšpurská – переклад основ Аугсбургской конфесии з року 1530; Оломоуц 1620.
  • Phiala odoramentorum – молитвеник; 1635.
  • Cithara sanctorum[5] – зборник духовных спѣванок, познатый яко Tranoscius.[4] Перве выданя (1636) обсяговало текст и музику 412 спѣванок, з котрых над 150 переклав або склав сам Трановскый. Тот спѣвник быв доста часто выдаваный и доповньованый, в конци XIX. стороча мав уже около 1200 спѣванок. Быв выданым найменше 215 разы. Хосновав ся в евангелицкых церквах в чешскых землях и на Словаках и доднесь поуживають го словацкы евангелици на Дольной земли (в Мадярщинѣ и Войводинѣ).

По латинскыРедагувати

  • Odarum sacrarum sive hymnorum libri IIIБжег 1629 зборник 150 латинскых од. Ку зборнику доданый авторов вершованый животопис „Coronis ad posteritatem" (Заключне слово ку потомкам) и полемична статья „Disertatio de christiano-gentilismo“.

Жерела и одказыРедагувати

  • Ottův slovník naučný. Illustrovaná encyklopaedie obecných vědomostí. Díl 25. Vyd. J. Otto. V Praze, 1888–1909. С. 647.
  • Podręczna Encyklopedia Kościelna (opracowana pod kierunkiem ks: ks Stan. Galla, Jana Niedzielskiego, Henr. Przczdzłeckiego, Ant. Szlagowskiego, Ant. Tauera i redaktora ks Zygm. Chelmlcklego). Tt. 39-40. Wydawnictwo biblioteki dzieł chrześcijańskich. Warszawa, 1914. С. 288.
  • Révai nagy lexikona. 18. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest, 1925. С. 452.
  • Juraj Tranovský: Cithara sanctorum (по словацкы). Zlatý fond denníka SME. https://zlatyfond.sme.sk/autor/196/Juraj-Tranovsky. Одказ перевіреный 2019-09-16. 

РеференцииРедагувати

  1. Podręczna Encyklopedia Kościelna, том 25, с. 647
  2. Ottův slovník naučný.
  3. Révai nagy lexikona.
  4. 4,0 4,1 Juraj Tranovský: Cithara sanctorum
  5. Apocv. Pjſne Duchownj Staré y Nowé Kterychž Cyrkew Kreſtanſká pri Weyročnjch Slawnoſtech a Památkách Jakož y wewſſelikých potrebách ſwých obecnich yobwzlaſtnijch proſpechem mnohým uživá: Knimžto pridaný gsau Pjſne Dr. M. Luthera wſſecky z Nnemecké reči do naſſi Slowanſké Preložené

Тоты даны суть часточно або цалком основаны на перекладах статей Jiří Třanovský на чеській Вікіпедії a Jerzy Trzanowski на польскій Вікіпедії.