Locus perennis лат. — фиксна точка, закладна точка геодезичной нивелачной сѣти в даколишной Австро-Мадярщинѣ.

Lišov, Locus perennis, 1890

История едітовати

В року 1873 Австро-Мадярщина зачала будовати властну геодезичну сѣть, котра была базована на нуловом уровни Ядранского моря в Фиуме (Триестѣ), а найвысшу точку мала на просмыку Niedere Tauern (1734 м н.м.) в Алпах.[1]

Закладны точкы едітовати

При будованю геодезичной сѣти было рѣшено поставити сѣм фиксных точок (Locus perennis). Тоты точкы были выбраны на основѣ геологичных суджѣнь в такых мѣстах, де не были чеканы ниякы геологичны змѣны. Закладны точкы были зафиксованы на непорушных скалных масивах а над нима поставлены охранны обелискы з трьох части. Интересным фактом е, же на територии днешньой Австрии (в границях по року 1918) не была жадна закладна точка.

Поступ ставбы закладных точок[2]
Рок ставбы Мѣсто и днешный штат Надморска вышка, м н.м.
1878 Ruše (Словѣния) 295,5644
1887 Pasul Turnu Roșu (Румыния) 360,0558
1887 Требуша (Дѣлове, Украина) 367,6820
1888 Strečno (Словакия) 371,0933
1888 Nadap (Мадярщина) 173,6901
1890 Lišov (Чехия) 565,2065
1890 Fortezza (Италия) 736,4520

Днешность едітовати

По розпадѣ Австро-Мадярщины закладны точкы ей геодезичной сѣти стратили вызнам и стали ся памятниками истории геодезии. В Чехии и Украинѣ нефаховцѣ зачали ширити выгадку, же тоты знакы указують точку центра Европы. Еднак звучать и трезвы голосы.

Ци знаете, де лежить фиксна точка вашой краины, в латинѣ звана Locus Perennis? Тото едно з найважнѣйшых мѣст истории техникы, ...познате як фиксна точка, або Locus Perennis, было в минулости нефаховцями хыбно поважоване за центер Европы.
Оригиналный текст (англ.)
Do you know where the Constant Point of this country, known in Latin as Locus Perennis, is? One of the country’s most important technical heritage sites... the place, known as the Constant Point, or Locus Perennis, was formerly erroneously identified by lay people as the center of Europe.

LOCUS PERENNIS - LIŠOV CONSTANT POINT

Жерела и одказы едітовати

Референции едітовати

  1. Jozef Weigel.
  2. Josef Zeger

Тоты даны суть часточно або цалком основаны на перекладї статї Výšková měření na území Rakouska-Uherska на чеській Вікіпедії.