Берберскы языкы: Роздїлы міджі ревізіями

Вилучено вміст Додано вміст
Igor Kercsa (діскузія | приспівкы)
доповнѣня параметрох
Igor Kercsa (діскузія | приспівкы)
доповнѣня
Рядок 4:
| мапы великость = 350
| опис = В офарбеных зонах языкы доминантны, в иншых частях Сѣверной Африкы — миноритны.<br/>{{col-begin}}{{col-break}}
{{legend|#FFC90E|'''Tmaziɣt''' (рифскыйРифф)}}
{{legend|#ED1C24|'''Tamaziɣt''' (Центр. Атлас)}}
{{legend|#22B14C|'''Tacelḥit''' (Шилга)}}
Рядок 11:
{{col-break}}
{{nowrap|{{legend|#FFAEC9|'''Tacenwit''' (Шеноуа)}}}}
{{legend|#A349A4|'''Taqbaylit''' (КабилскыйКабил)}}
{{legend|#B97A57|'''Tacawit''' (Шауя)}}
{{legend|#880015|'''Tanfusit''' (Нафуси)}}
{{legend|#B5E61D|Other (ВарглиВаргла, <br/>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мзаб, Сива, и др.)}}
{{col-end}}
| ареал = Сѣверна [[Африка]] ([[Алжир]], [[Марокко]], [[Нигер]], [[Мали]], [[Буркина Фасо]], [[Либия]], [[Тунис]], [[Египет]]) и [[диаспора]] в [[Европа|Европѣ]]
Рядок 21:
| класификация = [[Афроазийскы языкы]]
| шпецифика =
| дѣлѣня = • восточна група<br>• сѣверна група<br>• туарегскыйтамашек<br>• западна група<br>• вымерлы: нумидскый †, гуанчскый †
}}
'''Берберскы языкы''' — [[язык]]ы [[Берберы|Берберох]], котры входять до [[Афроазийскы языкы|афроазийской]] родины. Число говорячых шацують на 30 милионох. Найвекше число говорячых берберскыма языками жие в [[Алжир]]ѣ (13,7 млн) и [[Марокко|Марокку]] (11-17 млн). Найвекша берберска диаспора жие во [[Франция|Франции]] (2 млн).
{{Статья в роботѣ}}
==Етимология назвы==
Назва «Берберы» походить од от {{Реф-инфо|[[Ґрецькый язык|гр.]]}} βάρβαροι, {{Реф-инфо|[[Латиньскый язык|лат.]]}} barbari, самоназва — imaziɣən (имазигхен), еднина amaziɣ (амазигх), самоназва языка — tamaziɣt / ⵜⴰⵎⴰⵥⵉⵖⵜ (тамазигхт).
 
==Росширѣня==
* Восточна група: Ауджила, Сокна — [[Либия]]; Сива — [[Египет]]
* Сѣверна група: Шеноуа, Кабил, Мзаб-Варгла, Шауя — [[Алжир]]; Тамазигхт (Центр. Атлас), Ташелгит (Шилга), Рифф — [[Марокко]]; Нафуси — [[Либия]];
* Тамашек — [[Алжир]], [[Мали]], [[Нигер]];
* Западна група: Зенага — [[Мавритания]]
* Вымерлы берберскы языкы: Нумидскый — [[Нумидия]]; Гуанч — [[Канары]].
* Найвекша берберска диаспора 2 млн.: Рифф, Шилга, Тамазигхт — [[Франция]].
 
==Писмо==
[[File:2008 - Marocko - berbertext utanför kafé i Agadir 3.JPG|thumb|left|2008 - [[Марокко]] - алфавит тифинагх]]
[[File:Panneau de signalisation multilingue à Issers (Algérie).jpg|thumb|Дорожный знак з надписом тифинагх ([[Иссер]], [[Алжир]])]]
Берберскы языкы хоснують три системы писма. Найдавнѣйша, '''тифинагх''', хоснована напр. в добѣ [[Нумидия|Нумидии]], захранила ся доднесь Туарегы в [[Сагара|Сагарѣ]]. В наш час суть пробы росширити хоснованя того писма и про сѣверноберберскы языкы: в [[Марокко|Марокку]] оно официално заведено до школной выукы.
 
В [[Алжир]]ѣ популарнѣйше '''латинске писмо''' (наймя про кабилскый язык), таке писмо тыж официалне в [[Нигер]]у и [[Мали]].
 
'''Арабске писмо''' поуживало ся в берберскых языках од [[Середновік|середновѣку]], днесь поуживать ся главнѣ в [[Марокко|Марокку]] и [[Либия|Либии]].
 
==Жерела и одказы==
Рядок 33 ⟶ 50:
== Референции ==
{{reflist}}
{{Commonscat|Berber language}}