Вышавська Долина або Вішовелдь (рум. Valea Vișeului, мад. Visóvölgy) — село в жупі Марамуреш у Румунії, часть комуны Быстрый.

Вышавська Долина
Valea Vișeului
село
Держава Прапор Румунії Румунія
Жупа Марамуреш
Комуна Быстрый
Надморьска вышка ок. 350 м н. м.
Коордінаты 47°54′48″N 24°9′12″E / 47.91333°N 24.15333°E / 47.91333; 24.15333
Обывателїв 1491[1] (2011)
Часова зона EET (UTC+2)
 - лїтнїй час EEST (UTC+3)
ПСЧ 437047
Телефонный код +40 259
+40 359
SIRUTA 107305
Полога в Румунії
Полога в Румунії
Полога в Румунії

Полога едітовати

Вышавська Долина ся розміщат на вплыві рікы Вышавы в Тису, на державнуй граници з Украинов. Через Тису межит из Требушанами и їх присілком Хмельовом (мосты были порозбивані в 1944[2]). Село уддаленоє на 8 км уд центра комуны Быстрого, на 30 км уд вароша Сигота. Служило важным желізничным узлом на маршруті Сигут-Рахово (спертый у 2007[3]).

Історія едітовати

Споминат ся у 1411. годі як властництво петрувськых немешув. Залюдненя села ся удбыло в XVII. столітю, в часі гуцулської колонізації долины Вышавы. Адміністративно ся ділило на дві части: западну (приналежну Вышнуй Рувнуй) и восточну (приналежну Требушанам)[4]. Зачаточна назва села — Поляна, пак Ровенська Поляна; назва Вышавська Долина (Visóvölgy) заведена в 1904. годі[5].

У 1920. годі, по паду Австро-Мадярщины, Вышавська Долина удышла Румунії (у 1940-1944 пуд владов Мадярщины). У меживоєнный час Вышавська Долина дустала окрему сілську адміністрацію, пак у 1950. годах была прилучена до сілського уряду в Быструм[6].

Жителі села історично заробляли рубаньом ліса, сплавльованьом бокорув, вадасков, скотарством, иманьом рыб, робили в Требушанах на копалнях, желізнуй и склянуй гутах[7].

Култура едітовати

Перша деревляна церьков у Вышавськуй Долині поставлена в 1880. годі[8][9], дале сут споминкы за деревляну церьков 1925. году будованя[10]. У 2000-2001. годах поставлена нова грекокатолицька деревляна церьков[11]. Нова православна мурована церьков поставлена в 2002. годі[12]

Школа у Вышавськуй Долині основана в 1900. годах[13], нова ґімназія поставлена в 1960. годі[14].

Вішовелдськый говур удносит ся до гуцулського діалекта[15][16]. Вішовелдці носят назывку млинкарі, млинникы (село не мало свуй млин, зато ходили молоти до сосідув)[17].

Родакы едітовати

Референції едітовати

  1. Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL_2011. Institutul Național de Statistică. http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2014/01/rpl_2011_populatia-pe-categorii-de-localitati.xls. [перевірено 11. авґуста 2021]. 
  2. Олекса Бевка. Літопис сіл Мараморощини : Книга 1 — Бухарест, 2011 С. 46.
  3. «Поїзд-привид»: чи поїде колись поїзд з Ужгорода в Рахів?. varosh. https://varosh.com.ua/idei/poyizd-pryvyd-chy-poyide-kolys-poyizd-z-uzhgoroda-v-rahiv. [перевірено 12. авґуста 2021]. 
  4. Бевка, с. 47
  5. Sebestyén Zsolt. Máramaros megye helységneveinek etimológiai szótára — Ніредьгаза, 2012 С. 110.
  6. Бевка, с. 47-48
  7. Бевка, с. 48, 50, 53
  8. Prezentare Locală. Primăria Bistra. https://www.primariabistra.ro/prezentare-locala. [перевірено 12. авґуста 2021]. 
  9. Бевка, с. 62
  10. Parohia Greco-Catolică (Ucraineană) Valea Vișeului, Maramureș. Parohii și comunități greco-catolice românești. https://www.parohiigreco-catolice.ro/2016/09/parohia-greco-catolica-valea-viseului.html. [перевірено 12. авґуста 2021]. 
  11. Parohia din Valea Vișeului. Vicariatul greco-catolic ucrainean. http://vicgrcatucr.ro/valea-viseului-3. [перевірено 12. авґуста 2021]. 
  12. Hramul bisericii ucrainene Pogorârea Sfântului Duh din localitatea Valea Vișeului. Basilica.ro. https://basilica.ro/hramul-bisericii-ucrainene-pogorarea-sfantului-duh-din-localitatea-valea-viseului/. [перевірено 12. авґуста 2021]. 
  13. Бевка, с. 56
  14. Școala Gimnazială Valea Vișeului. Didactic.ro. https://scoli.didactic.ro/scoala-gimnaziala-valea-viseului. [перевірено 12. авґуста 2021]. 
  15. Микола Павлюк, Іван Робчук. Українські говори Румунії — Едмонтон–Львів–Нью-Йорк–Торонто, 2003 С. 24.
  16. Приміры текстув з Вышавської Долины мож найти в роботі Павлюк, Робчук, с. 182-202
  17. Бевка, с. 50