Gesta Hungarorum лат., або Дѣяня Мадярох — хроника, написана около рока 1200 по латинскы нотарьом краля Бейлы, подписаным яко Магистер П., в историчной литературѣ познатым як Анонимус.

Лѣтопис
Дѣяня Мадярох
Gesta Hungarorum

Зачаток рукопису
Автор Анонимус, Магистер П.
Держава Мадярске кральовство
Язык латинскый
Темы вандрованя, войны,
занятя територий
Жанер gesta (историчны дѣяня)
Датум появы
около 1200
Тип медиа рукопис
Дѣяня Мадярох на Викискладѣ
Gesta hungarorum: мапу склав
Др. Márki Sándor (1853-1925),
мадярскый историк

Рукопис едітовати

Оригиналный рукопис мать 24 листы великости 17х24 цм. Рукопис находить ся в Сейчениовой Народной Библиотецѣ в Будапештѣ под числом Cod. Lat. Medіі Aevi 403.[1] Написаный е готичнов латиников.

Обсяг едітовати

Описана история Мадярох, зачавши од их праотчизны в Скитии по добу Штефана І. (997-1001). Найпозднѣйша хронологично особа, споминана Анонимусом — краль Ендре І. (1046-1061).[1]

Анонимус описуе переход угорскых племен через Карпаты и их первы потычкы з мѣстным славянскым обывательством.[2]

Цѣла росповѣдь складена з 57 невеликых капитол. Напримѣр, капитола ХІІІ De Hung castro (замок Гунг) росповѣдать, як Алмошово войско заяло замок, и гостили ся за 4 дны, а пак Алмош передав вшитку владу сыну свому Арпаду.

Et vocatus est Arpad dux Hunguarie et ab Hungu omnes sui milites vocati sunt Hunguari secundum linguam alienigenarum, et illa vocatio usque ad presens durat, per totum mundum.

И назвали Арпада вождьом Гунгварии, и од Гунга вшиткых воякох его гунгварами назвали в чужинецкых языках, и тота назва доднесь задержала ся по цѣлом свѣтѣ.

Штил и вѣрогодность едітовати

Анонимусова росповѣдь не е хроника в строгом означѣню, де бы автор мав усиловати ся на звязный выклад подѣй, ани не лѣтопис, де бы подѣи записовали ся рок по року.[1] Вецеро историкох не поважують тоту хронику за сполягливе историчне жерело.[2][3][4]

Оригиналный цитат (по мадярскы)
Anonymus gestája a nyugati latin nyelvű irodalomban a XII. században divatba jött regényes gesta, amelyben a szerző a régmúlt időket saját elképzelése alapján eleveníti meg. A regényes gesta írója nem hitelességre törekvő történetet ír források vagy az emlékezet alapján, hanem források híján, vagy azokat félretéve egy érdeklődést felkeltő irodalmi alkotást. A történet gerincéül szolgáló esemény lehet megtörtént, mint a magyarok honfoglalása, lehet kitalált, mint pl. a frankok eredeztetése Trójából, a szereplő hősök között van akinek a nevét irodalmi vagy szóhagyomány tartotta fenn, az író azonban a meseszövés szükséglete szerint kénytelen alakokat létrehozni, alakjait pedig kitalált történeti környezetben, elképzelt események és epizódok során át szerepelteti. Éppen ezért a regényes gestában elbeszélt történet nem szolgál hiteles forrásul történésznek.

Györffy György: Anonymus Gesta Hungarorumának kora és hitelessége

Анонимусовы дѣяня написаны в штилу gesta, котрый пришов до моды в 12. ст. в западной латинской литературѣ. Автор рисуе нам подѣи давной минулости на основѣ властных представ. То не история, котра змагать ся на вѣрогодность, на основѣ жерел або споминок, але не маючи доста жерел, або занехавши их, автор пише романтичны дѣяня, усилуе ся пробудити интерес читателя литературным твором. Подѣи, котры творять скелет истории, можуть быти у него такы, якы реално ся стали, як здобытя отчизны Мадярами, а можуть быти выдуманы, як напримѣр, походжѣня Франкох зоз Трои. Меджи героями, выступаючыма на сцену, суть такы, чии имена захранила литература або устны переказы, але коли того выплетѣня повѣдкы потребуе, автор вымушеный створьовати поставы, умѣщовати их в придумане историчне окружѣня, переводити рядом выгаданых подѣй и епизодох. Якраз зато история, росповѣджена в романтичных дѣянях не послужить историкам за вѣрогодне жерело.

Дьердь Дьерффи: Хроника Gesta Hungarorum, ей доба и вѣрогодность. //Irodalomtörténeti közlemények, 1/1970.

Анонимус много раз обяснять топонимы тым способом, же колись на том мѣстѣ быв забитый даякый неприятельскый везирь и од того часу мѣсто несе его имя.[1] Тым способом «объяснена» назва рѣкы Лаборець. Сам хроничарь декларуе, же не хоче черпати информацию зоз «спѣванок минестрелох и байок прощавы», але на практицѣ то му ся не удавать. В духу людовой етимологии одводить назву Мункач од тяжкостей, з якыма ся там мадярскы племена достали при переходѣ через лѣсы и верхы Карпат: мад. munka. Се нательо паде до ока, же бритскый историк Восточной Европы Мартин Руди назвав Анонимусову информацию «топонимичнов фантазиев, котра усилуе ся объяснити локалны назвы з помочов вымышленых подѣй и особ.»[5] Еще острѣйше высловив ся бритскый академик, шпециализованый наймя в мадярской истории, Карлайл Ейлмер Макартни,[6] котрый назвав Gesta Hungarorum «найпровокативнѣйшым и найкламлившым зо вшиткых ранных угорскых текстох».[7]

Публикация едітовати

Первый раз была опубликована в року 1746. По тому была еще вельо разы перевыдавана, а в мадярском языку выдана и як школна приручка. По русинскы часточно потовмачив и выдав року 1929 Василь Гаджега.[4][3]

Жерела и одказы едітовати

См. тыж едітовати

Референции едітовати

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Györffy György.
  2. 2,0 2,1 Павленко Г.В.
  3. 3,0 3,1 Магочій П.Р., Поп І.
  4. 4,0 4,1 Поп И.
  5. The Gesta Hungarorum of Anonymus, ... by Martyn Rady
  6. Macartney, Carlile Aylmer. The Medieval Hungarian Historians: A Critical and Analytical Guide, Cambridge: University Press, 1953. С. 54.
  7. Цитуеме подля Magocsi, Paul Robert. Chrbtom k horam.