Пейч: Роздїлы міджі ревізіями

Вилучено вміст Додано вміст
Igor Kercsa (діскузія | приспівкы)
доповнѣня
Igor Kercsa (діскузія | приспівкы)
доповнѣня
Рядок 46:
На том мѣстѣ быв [[Старовікый Рим|римскый]] город ''Сопиане'', {{ref-la}} ''Sopianae'', центер провинции ''Южна Паннония''.<ref name=EB/>
 
Перва исторична упоминка з року 871 именуе осаду {{ref-la}} ''Quinque Ecclesiae'' 'пять церков'. Од зачатку [[XI. стороча]] входить до Мадярского кральовства. В року 1009 краль [[Штефан I. Святый|Штефан I.]] (1000–1038) заложив ту римокатолицке бискупство. Под днешньов назвов споминать ся од року 1235.<ref name=Lobanov/> Тота назва мать славянску етимологию од числа 5, в языку [[Руснаци у Войводини|войводинскых Русинох]]: ''пейц''.
до Мадярского кральовства. В року 1009 краль [[Штефан I. Святый|Штефан I.]] (1000–1038) заложив ту римокатолицке бискупство. Под днешньов назвов споминать ся од року 1235.<ref name=Lobanov/> Тота назва мать славянску етимологию од числа 5, в языку [[Руснаци у Войводини|войводинскых Русинох]]: ''пейц''.
 
В року 1367 краль [[Лайош І. Великый]] основав найстаршу Пейчску универзиту. В роках 1543–1686 Пейч быв под [[Османска империя|османсков]] окупациев. В року 1780 достав статус вольного кральовского города. Зачало ся копаня угля отвореным способом в горах Мечек (котре ся продовжовало до вычерпаня в зачатку XXI. стороча) и промысловый розвой.<ref name=EB/> Од того часу доднесь ся захранили пивоварѣня (''Péc­si Sörfőzde'', 1848), виноробство (фабрика игристых вин ''Litt­ke'', 1859), керамична фабрика ''Zsolnay'', 1853.<ref name=Lobanov/>
 
== Обывательство ==
{| class="toccolours" style="margin: 0 1em 0 1em;" width="80%"
|-
! align="center" colspan="16" style="background:#E6E6E6" | '''Народностне зложѣня'''
|-
! align="center" | В року
! align="center" | [[Мадяре]]
! align="center" | [[Нѣмцѣ]]
! align="center" | [[Ромы]]
! align="center" | [[Хорваты]]
! align="center" | [[Сербы]]
! align="center" | [[Румыны]]
! align="center" | Иншы/Не повѣли
! align="center" | Довъедна
|-
| align="center" | 2001<ref>{{cite web|url = http://www.nepszamlalas2001.hu|title = 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora|accessdate = 2010-09-08|date = 2001-01-10|publisher = nepszamalas.hu|language =}}{{ref-hu}}</ref>
| align="center" | 92,57%
| align="center" | 3,11%
| align="center" | 1,15%
| align="center" | 1,05%
| align="center" | 0,18%
| align="center" | 0,08%
| align="center" | 1,86%
| align="center" | '''100%'''
|-
| align="center" | 2011<ref>{{cite web|url=http://www.ksh.hu/nepszamlalas/tablak_teruleti_13|title=4.1.6.1 A népesség nemzetiség szerint, 2011|accessdate=2014-07-07|publisher=KSH|language=}}{{ref-hu}}</ref>
| align="center" | 84,03%
| align="center" | 4,21%
| align="center" | 2,02%
| align="center" | 1,23%
| align="center" | 0,20%
| align="center" | 0,17%
| align="center" | 8,14%
| align="center" | '''100%'''
|}
==Жерела и одказы==
* {{cite web |title= "Pécs" |publisher= '''Encyclopedia Britannica''' |date=10 Jun. 2019 |url= https://www.britannica.com/place/Pecs. |accessdate=2021-07-30}}{{ref-en}}
* '''Лобанов М. М.''' ПЕЧ //Большая российская энциклопедия. {{nowrap|Том 26.}} Москва, 2014, {{nowrap|стр. 142}} [https://bigenc.ru/geography/text/3137286 Вебова верзия (2016); одчитана: 30.07.2021]{{ref-ru}}
* {{cite web |author= |editor= |date= |url=http://www.pecs.hu |title='''Официалный сайт''' |publisher= |format= |quote= |accessdate=2021-07-30 |archiveurl= |archivedate= }}{{ref-hu}}{{ref-en}}