Рационализм: Роздїлы міджі ревізіями

Вилучено вміст Додано вміст
Igor Kercsa (діскузія | приспівкы)
Igor Kercsa (діскузія | приспівкы)
доповнѣня
Рядок 1:
[[File:An archangel revealing the physical nature of the universe t Wellcome L0022460.jpg|thumb|350px|Архангел одкрывать ученым физичну природу свѣта. Гравира од Джеймса Барри, 1795. Слухають: Francis Bacon; Nicolaus Copernicus; Galileo Galilei; Isaac Newton; Thales; René Descartes; Archimedes; Robert Grosseteste; Roger Bacon. Образок походить з Wellcome Collection [https://wellcome.ac.uk/press-release/thousands-years-visual-culture-made-free-through-wellcome-images]]]
'''Рационализм''', од {{Реф-инфо|лат.|в латинѣ}} ratio —розум, в широком смыслѣ — филозофичный напрям, опертый на пересвѣдчѣню, же людскый розум схопный познавати законы розвою природы и сполоченства. Одты синоним рационализма — интелектуализм.<ref name="ЕБ">Brand Blanshard.</ref> Рационализм ся протиставлять [[Мистика|мистицѣ]], [[Теология|теологии]], [[Иррационализм|иррационализму]].
 
==Рационализм в теории познаня==
В теории познаня ([[Гнозеология]], [[Епістемолоґія|Епистемология]], [[Ноетика]]) рационализм — напрям, котрый протиставлять ся протиставлять [[сенсуализм]]у. Рационалисты суть пересвѣдчены, же познаня можне лем дякуючи [[A priori|априорным]] предпокладам, а не чувствам, а единый критерий познаня е тыж лем розум. Закладательом рационализма поважують [[Рене Декарт]]а. Найкуртшым выкладом рационализма е Декартов славный вырок:
 
Одты другый синоним рационализма — априоризм. Рационалисты вѣрують, же реалита сама од себе мать внуторну логичну штруктуру,<ref name="ЕБ"/> а тоту мож осягнути з помочов принципох [[Логика|логикы]] и [[Математика|математикы]].
 
Закладательом рационализма в [[Нововік|нововѣк]]у поважують [[Рене Декарт]]а. Найкуртшым выкладом рационализма е Декартов славный вырок:
{{Цитат 2|Мыслю, значить ествую.<ref>Cogito, ergo sum. {{Реф-инфо|лат.|в латинѣ}}</ref>|Рене Декарт. Основы филозофии, 1644}}
 
ЗачаткыАле зачаткы рационализма мож указати уже в античности[[Старовік|старовѣк]]у. Напримѣр, [[Платон]] роздѣльовав просту думку (doxa) од правдивого и певного познаня (epistémé), котрое мож достати лем через познаня идеи (eidos).<ref name="ЕБ"/> Тоты идеи суть независимы од людского мыслѣня, але даякым способом ся з его штруктуры одводять. Кедьже суть независимы, и екзистують поза людскым розумом, може их чоловѣк осягнути, кедь прийде на достаточный ступень дозрѣлости.
 
==Жерела и одказы==
* [https://www.britannica.com/topic/rationalism :Rationalism. //Encyclopaedia Britannica. {{Реф-инфо|англ.|по англицкы}}]
* Рационализм. //Украинский советский энциклопедичесий словарь в трех томах. / Кудрицкий А.В. и др. (ред.). Главная редакция Украинской Советской Энциклопедии им. М.П. Бажана. К., 1988. Том 3, с. 47.
* [http://dai.fmph.uniba.sk/~filit/fvr/racionalizmus.html Racionalizmus. //OTVORENÁ FILOZOFICKÁ ENCYKLOPÉDIA. {{Реф-инфо|слов.|по словацкы}}]
* Рационализм. //Украинский советский энциклопедичесий словарь в трех томах. / Кудрицкий А.В. и др. (ред.). Главная редакция Украинской Советской Энциклопедии им. М.П. Бажана. К., 1988. Том  3, с.  47.
 
== Референции ==